Čuvenog američkog proizvođača pribora i opreme za ribolov osnovao je davne 1932. godine naturalizovani Amerikanac (čitaj: Nemac) Otto Henze, a taj spoj nemačke preciznosti i pedantnosti i američkog kvaliteta izrade pokazao se u narednim decenijama kao dobitna kombinacija jer se Penn proslavio po izuzetno kvalitetnoj opremi namenjenoj morskom ribolovu. Njihove prepoznatljive “zlatne” Internationale možete videti širom sveta na brojnim brodićima za teški pučinski ribolov jer su oni u većini slučajeva prvi izbor vodiča i profesionalnih ribolovaca, zbog izuzetnog kvaliteta i robusnosti. Sa Penn opremom ostvareno je, verovali ili ne, preko 800 IGFA rekorda! No, nije se Penn tokom tih godina posvetio samo najtežim varijatama morskog ribolova. Imao je on u ponudi uvek nešto i za malo lakše kategorije, a pre svega morsko varaličarenje. Ovu liniju opreme vrlo brzo su prepoznali i mnogi slatkovodni ribolovci kao izuzetno upotrebljivu za teže varijante ribolova na rekama i jezerima, a jedna od mašinica iz te ponude je upravo i tema ovog teksta.

METALNI SNAGATOR

Iza prilično arhaičnog dizajna Penn Slammera (a koji itekako ume da prevari) krije se ustvari jedna sasvim savremena mašinica. U osnovi je vrlo jednostavne konstrukcije, sa brojnim namerno pojednostavljenim sklopovima, a sve u cilju što veće robusnosti i izdržljivosti. Kućište mu je u potpunosti izrađeno od metala (aluminijuma) i pažljivo je zaštićeno od korozije specijalnom bojom i posebnim načinom nanošenja (naelektrisavanjem delova, posipanjem bojom u prahu i potom njenim zatopljavanjam). Prednost ovako nanete (”zapečene”) boje je u tome što je vrlo postojana i pouzdano štiti metal od korozije. Obzirom da je sve od metala, pogonski mehanizam dakle ima odlične oslonce i vremenom neće doći do razmrdavanja i izlaska iz idealnih osa.

U cilju povećane otpornosti na koroziju u Slammere su postavljeni i kvalitetni “high grade” kuglični ležajevi od nerđajućeg čelika, takođe otporni na uticaj morske soli. Ima ih ukupno 5: dva su na osovini pogonskog zupčanika, dva na gonjenom i jedan u vođici strune. To je i više nego dovoljno i baš na pravim mestima.
Pogonski zupčanik je pozamašnih dimenzija za ovu veličinu mašinice i postavljen na mesinganu osovinu. U prospektu uz mašinicu proizvođač navodi da je mašinski rezan, a to je lako moguće obzirom da je manji zupčanik zadužen za pogon mehanizma za slaganje strune (a koji se nalazi na mesinganoj osovini) definitnivno rezan. Pogonski zupčanik je ustvari najverovatnije naliven ili presovan na mesinganu osovinu, a onda je sve precizno mašinski dorađeno. Kod gonjenog zupčanika nema nikakvih “dilema” - mašinski je izrezan od mesinga.

Slammer poseduje klasičan mehanizam za slaganje strune je sa dodatnim zupčanicima i klizačem, kao u većini mašinica srednje klase. Ovaj sistem lošije slaže strunu od beskonačnog vijka, ali je jednostavniji, jeftiniji za izradu i nešto robusniji, pa nije čudno što se proizvođač opredelio za ovakvo rešenje. Slaganje strune vidite na jednoj od fotografija i treba reći da je to i najčešća zamerka koja se upućuje Slammerima. Ono ustvari uopšte i nije tako loše: iako složena kontura nije baš najpravilnija, vremenom se pokazalo da prilikom ribolova ipak ne dolazi do mršenja i stvaranja neočekivanih čvorova, a to je u principu i bitnije nego sam vizuelni izgled.

Treba i naglasiti da što je struna tanja - to je i kontura na špulni lepša, što se i vidi sa gornje fotografije. Na sledećoj je mašinica sa namotanom debljom strunom.

U svakom slučaju, ne preterujte sa punjenjem špulne, odnosno idite do malo preko 2/3 i nećete sigurno imati nikakvih problema.

VUČE SA LAKOĆOM

Nedavno sam imao priliku da koristim model 460 u lovu soma na reci Ebro u Španiji i nije mi se desilo ama baš nijedno mršenje strune. Ono u čemu me ova mašinica najviše fascinirala je lakoća sa kojom vuče varalice. Naime, najvećeg Orka tvister-šeda od 21 cm na glavi od 60 grama (i to u veoma brzoj vodi), maltene i ne oseća, što se baš i nije moglo reći za upola veće surf mašinice koje smo takođe koristili. Razlog je u veoma dobro dimenzionisanim zupčanicima Slammera, odgovarajućoj dužini ručice, ali i veoma malim dimenzijama/prečniku rotora odnosno špulne za ovu veličinu mašinice. Surf modeli imaju mnogo veće rotore i špulne i zbog prostog principa poluge odnosno njene dužine (a u ovom slučaju mi smo na pogrešnoj strani te “poluge”) teže ih je okretati, odnosno imaju manju vučnu snagu. No, povećana vučna snaga u slučaju Slammera ima i svojih negativnih strana jer zbog toga uvlači znatno manje strune na špulnu po jednom okretu ručice u odnosu na pomenute surf mašine, pa u nekim slučajevima morate znatno brže motati (recimo, da biste osetili rad voblera, ili ga naterali na jače vibriranje). Dakle, ova mašinica definitivno nije za brže tehnike povlačenja, već je idealna za veće, teže varalice i zahtevnije tehnike varaličarenja, koji manje robusne mašinice brzo uništavaju (recimo, džigovanje smuđa po kamenjarima, lov štuke leptirastim varalicama, soma dubokoroncima i slično).

No, da se vratimo na konstrukciju Slamera… Ako pažljivije pogledate fotografiju unutrašnjosti, primetićete da mu je osovina špulne produžena kao kod mašinica sa zadnjom kočnicom i ulazi u “čep” zlatne boje na “stražnjici”, odnosno poseban mesingani element. Ovaj konstrukcijski detalj je dodatno ukrutio ceo sklop i itekako doprineo ukupnoj robusnosti mašinice, što je takođe za pohvalu. Primetno je da je ista osovina i znatno deblja nego kod mašinica sličnih dimenzija.

Slobodno se može reći da je kod Slamera ustvari sve predimenzionisano za nekih 20-30% u odnosu na druge mašinice (a da u isto vreme nisu značajno porasle ukupne dimenzije), verovatno kao svojevrstan “faktor” sigurnosti, obzirom da ih je proizvođač namenio za najveća iskušenja.
Ono što Slammera definitivno odvaja od mašinica starije generacije sa kojima ga često porede je i jednosmerni ležaj u rotoru, kao i ležaj u vođici strune, a tu je i nesalomiva opruga u preklopniku.

Kad već pominjemo jednosmerni ležaj iliti super-stoper, treba napomenuti da on nema dugme za isključivanje kao većina mašinica, tako da Slammere možete okretati samo napred. Neki mu i to nalaze kao veliku manu, sa čim se baš ne bih složio, odnosno retko kad imam potrebu da diram to dugmence. Uostalom, uvek možete da otvorite preklopnik ili okrenete rukom malo špulnu unazad da biste izvukli malo strune, ako vam ustreba… Ovaj prekidač je izbačen i na velikom broju drugih mašinica namenjenih morskom ribolovu, pa čak i na nekim vrhunskim modelima.
Proklizavajuća kočnica smeštena u špulni zaslužuje posebnu priča, obzirom da ima diskove velikog prečnika, i to ne bilo kakve. Naime, centralno postavljen glavni disk (ispod špulne) izrađen je od karbona, što je sve do nedavno bila odlika samo top modela najvećih proizvođača (velike Shimano Stelle i slične mašinice).

Karbonski diskovi su fantastično dobro rešenje jer omogućavaju duge i žestoke drilove. Bukvalno se užare do crvenila ali bez problema izdržavaju takvu “torturu”. Obični filcani diskovi, kakvi se najčešće nalaze u većini mašinica, u ovakvim uslovima bi se vrlo brzo zapalili. Kočnica na Slameru je zato odlična i ravnomerno popušta strunu bez obzira na količnu opterećenja.
Ručica mašinice deluje vrlo snažno, izrezana je iz komada aluminijuma i poseduje čeličnu osovinu koja se uvrće u pogonski zupčanik. Ni tu nema nikakvog “lufta”, niti će ga verovatno biti, obzirom na sve već nabrojano.

Svi modeli Slammera imaju i gumene rukohvate “T” oblika, vrlo praktične i ugodne na dodir. Treba napomenuti i da su poluga ručice i metalna špulna anodizovane u zlatnu boju, tako da u kombinaciji sa crnim kućištem daju prepoznatljivu “sliku”, čak i sa veće daljine.

NAPRAVLJEN DA TRAJE

Šta još reći na kraju? Izuzetno robusna i dobro urađena mašinica, velike vučne snage i pritom malih dimenzija. Iz maltene svakog detalja na njoj se vidi da je napravljena da traje i da iza nje stoji proizvođač zavidnog renomea. Slammeri su prvih nekoliko godina po pojavljivanju proizvođeni u USA, a kasnije je proizvodnja prebačena u Kinu, što je kod mnogih naših ribolovaca, a posebno varaličara, izazvalo dileme da li će kvalitet ostati na istom nivou. Obzirom da je od tada prošlo dosta godina i da Slammeri i dalje uspešno prolaze sva iskušenja i to bez najmanjeg “štucanja”, smatram da neke velike razlike u kvalitetu nema. Još jednom se pokazalo da nije bitno gde se proizvodi već ko proizvodi, odnosno pod čijom to kontrolom izlazi. U svakom slučaju, ako vam treba jaka, robusna i izdržljiva mašinica za male pare, za ovaj novac (oko 65 evra), pa čak i dosta veći - treba i to reći, sumnjam da se može naći nešto bolje. Moja srdačna preporuka!

A. Popović

Ili, kako “ubiti” vreme u narednih par meseci dok omiljene grabljivice ne počnu da “rade”, odnosno “izađu” iz raznih lovostaja…

Proleće je na većini naših voda, a pogotovo na kanalima DTD, prosto u “znaku babuške”, obzirom da je ona jedna od prvih riba koje posle duge i hladne zime počinju intenzivnije da se hrane i dolaze na udice. Babuške se u ovo doba okupljaju u velika jata zbog mresta, a to je ujedno i dobra prilika za pecanje, pogotovo što je voda još uvek dosta hladna pa se dosadni cverglani i kederi nisu još ozbiljnije “aktivirali”. Babušku sada možete pecati pratično svim tehnikama, od plovka preko hranilice (feeder) do klasične dubinke, a koju ćete tehniku odabrati zavisi od konkretnog terena, dubine, potrebne daljine zabačaja i slično.
Teren na kome sam pecao je kanal DTD neposredno  ispod brane i prevodnice kod sela Kucura (nedaleko od Vrbasa). Često prolazim ovuda i poslednjih par nedelja bila je primetna svakodnevna gužva na “stakadi”, betonskom molu ispod kapija prevodnice, što je najbolji znak da riba dobro radi.

Prvi dan sam utrošio nekih sat-dva (obzirom da sam veći deo dana varaličario) samo na šetnju i posmatranje šta i kako pecaju kolege, a naredni sam se i sam bacio na akciju. Svi su mahom koristili petljaše od 4 do 6 m, dok su monofili i plovci bili raznih debljina i nosivosti. Pecali su neposredno uz samu trsku, leđima okrenuti dubini kanala. Dubina uz trsku je varirala od pola metra do nekih 70-tak cm, zavisno od pozicije.

Mamci su bili standardni - crvići i gliste, nabavljeni u Formax Storu, naravno…

Primetio sam da većina kolega peca bez ikakvog prethodnog primamljivanja, što mi je govorilo da riba zaista dobro radi, a obzirom na priče o dnevnim ulovima od preko 20 kg (mahom sitne babuške), znao sam i da je tu pod branom sigurno ima u velikim jatima. Nažalost, nisam imao petljaš pri ruci već klasičan trodelni meč od 4,2 m…

Zbog toga sam bio u popriličnom hendikepu u odnosu na kolege levo i desno od mene koji su znatno brže i sa manje muke pecali, no zato sam imao pola kese Van Den Eynde “Carpana” ostalog još od nekog letošnjeg pecanja, a koristio sam i znatno finiji pribor od većine njih (tanji najlon, osetljiviji plovak, manja udica)…

Umesio sam ga i napravio kugle veličine ping pong loptice koje sam bacao na svakih pola sata-sat na metar do metar i po od trske. Primama je bila vlažna tek toliko da mogu da napravim kugle i da mi se ne raspadnu pri udarcu u površinu.

Na taj način sam povukao ribu bliže sebi od opasne trske (po moj plovak i udicu), a ujedno je i malo koncentrisao na mestu pecanja. Petljaš od, recimo, šest metara je ovde pravo rešenje, jer je velika muka zabacivati stalno plovak mečom od 4,2 m i raditi mašinicom na daljini od jedva desetak metara, pogotovo pri jakom vetru, no šta je - tu je, nisam ga imao pri sebi. 

Bacio sam prvih 4-5 kugli na mesto pecanja i potom se bacio se na montiranje meča, plovka, udice… Malo kasnije, već posle par zabačaja imao sam i prvu babušku na udici…

Sitna, ali nažalost većih ovde izgleda nije ni bilo. Došla je na tri crvića postavljena na udicu Owner 50310 Chinta veličine 10…

Plovak je bio Formax nosivosti gram, najlon 0.16 mm, bez predveza, tri olovne dramlijice neposredno iznad udice… Odmah za prvom usledila je i druga babuškica, pa treća…

I tako narednih par sati… Iako mi plovak nije jača strana, baš sam uživao. Pecanje je dosta otežavao jak vetar (vreme se totalno pokvarilo u odnosu na prethodni dan), no nikom se nije odlazilo kući obzirom da je riba zaista lepo radila. Najveće babuške su bile otprilike ovolike:

Pred mrak sam se konačno povukao sa vode, trebalo se još vratiti do Novog Sada. U mrežastoj čuvarci bilo je skoro 4 kg ribe, sasvim lep rezultat za nekog ko plovkari jednom do dvaput godišnje, a ujedno i više nego dovoljno “zanimacije” tastu koji se još ranije prijavio za čišćenje…

Sve u svemu, ako nemate ideju šta da pecate u ovo doba godine i kako da lepo provedete dan - babuške su uvek tu, a ne morate ni daleko ići.  Petljaš u ruke, plovčić od grama, mala udica, kutija crvića ili glista, možda i malo kakve primame (a može i bez nje)… i zabava je tu. Da li će babuške biti sitne ili krupnije, da li će čuvarka biti puna ili ne - nije ni bitno, važna je “akcija”, itekako dobrodošla posle dužeg zimskog “mrtvila”…

A. Popović

Komentari i diskusija na našem forumu…

Pure Fishing - Abu Garcia,  Berkley, Pflueger, JRC…

Shimano - jedan od najvećih štandova…

Daiwa u novom “ruhu”, novi logo…

Megabass - kvalitetni ali i prilično skupi vobleri i druge varalice…

Jackall - još jedan proizvođač varalica…

Hondex - razna “elektronska pomagala” za ribolov…

Vagabond, razni varalice, štapovi i drugi pribor…

Graphiteleader, Sunline… Štapovi i drugi pribor…

Y’S Gear - oprema za nautičare…

Komentari i diskusija na našem forumu…

Kineska kompanija Viva Fishing Tackle Industry Co.Ltd. jedan je od najvećih proizvođača ribolovačkog pribora u Kini (samim tim i u svetu), a smeštena je u gradu Zhuhai na jugu Kine. Predstavnik naše firme boravio je nedavno kod njih u gostima kao jedan od svega trojice pozvanih Evropljana i prisustvovao svečanosti kojom je obeležena i proslavljena deseta godišnjica uspešnog poslovanja. Evo i nekoliko fotografija da vam prenesu atmosferu sa tog zaista impresivnog događaja:

Vlasnici kompanije (petorica braće) nazdravili su prisutnima…

Zajednička fotografija za uspomenu, menadžment kompanije Viva sa poslovnim partnerima i gostima…

Viva je istinski gigant proizvodnje ribolovačkog pribora i njihove se proizvodne hale prostiru na površini od oko 100.000 kvadratnih metara, tako da ceo ovaj prostor/deo grada sa pravom nosi ime “Industrijska zona Viva”.

Njihovi proizvodni kapaciteti stari su svega 10 godina što znači da koriste najnovije tehnologije proizvodnje i visokoprecizne numerički kontrolisane (CNC) mašine, kao i adekvatnu opremu. Poseduju kompletno zaokružen ciklus proizvodnje, recimo čak i sopstvenu fabriku kugličnih ležajeva, tako da nije velika tajna da Viva, pored mašinica i štapova pod sopstvenim imenom, proizvodi mnoge modele i za brojne svetski poznate brendove kao što su Daiwa, Fox, Browning, Cormoran, Balzer… što zaista svedoči o visokom kvalitetu njihovih proizvoda. Evo i malo fotografija iz jednog od brojnih pogona koji proizvodi mašinice…

Izrada metalnih kućišta mašinica…

Vrlo precizni i kvalitetni odlivci…

Magnezijumska kućišta za mašinice visoke klase…

Pogonski zupčanici takođe idu na dodatnu obradu…

Kompozitna kućišta izrađuju ovakve mašine…

Kućišta mašinica i drugi metalni delovi obrađuju se i izrađuju na najsavremenijim računarski upravljanim mašinama (CNC i slične)…

Odeljenje za farbanje kućišta i rotora mašinica… Ovde se velika pažnja posvećuje zaštiti radnika na radu (da ne udišu otrovna isparenja boja). Automatizovana transportna linija odnosi sveže obojene mašinice na sušenje…

Linija za sastavljanje mašinica. Na ovoj poziciji vrši se sklapanje vođice strune…

Sastavljanje zadnje kočnice…

Sastavljanje preklopnika mašinice…

Gonjeni zupčanici zajedno sa ležajevima spremni su za ugradnju…

Sklapanje pogonskog mehanizma mašinice, ujedno i podmazivanje…

Špulne su skoro gotove…

Posle štampanja oznaka modela i veličine, svaka špulna se proverava i po potrebi se ručno koriguje odštampani natpis!

Finalna provera i kontrola na kraju linije za sklapanje…

Mašinice su spremne su za pakovanje u kutije!

Mašinice marke Viva već su dugi niz godina u ponudi Formax Store-a i izuzetno su dobro primljene od strane kupaca zbog odličnog odnosa na relaciji cena/kvalitet, a lepa vest je da će se uskoro i nekoliko novih modela ovog velikog proizvođača moći kupiti i pod brendom “Formax”!

Komentari i diskusija na našem forumu…

Na našem forumu možete pročitati detaljnu reportažu sa puno lepih fotografija…

Korporacija “Pure Fishing” koja objedinjava više poznatih proizvođača ribolovačkog pribora (Abu Garcia, Berkley, Mitchell, Shakespeare, Penn, Fenwick, Stren, Pflueger, Johnson, Spiderwire…), na ovogodišnjem je sajmu ribolova EFTTEX održanom u Budimpešti, od 12. do 14. juna, postigla zaista izuzetan uspeh osvojivši na takmičenju za najbolji novi proizvod (“Best New Product”) čak četiri glavne nagrade od ukupno 13 kategorija, i to za štap, mašinicu, strunu i varalicu! Nagrade je ove godine po prvi put dodelio žiri sastavljen od internacionalnih ribolovačkih novinara. No, krenimo redom.

(more…)

U ponedeljak i utorak (15. i 16. juna) kompaniju Yu-Hung i Formax Store posetili su vodeći ljudi japanske kompanije Owner. Posetili su nas gospoda Noboru Nakamichi (predsednik kompanije Owner), Shigeyuki Nakamichi, Yoshiro Nanba, Masato Soyama i Kazutomo Goto. Obavljeni su brojni poslovni razgovori, potom su Japanci obišli našu veleprodaju i komercijalu, zatim prodavnice u Novom Sadu i Beogradu, posle smo se malo družili, a sledeći dan se našlo čak i malo vremena za pecanje - za one koji su izrazili takvu želju. No, krenimo redom…

U poseti prodavnici “Formax Store” u Novom Sadu, ul. Cara Dušana 47:

(more…)

Najveći evropski sajam ribolova EFTTEX održava se po tradiciji početkom ili sredinom juna, svaki put u drugoj zemlji Evropske unije. Ovogodišnji, 28. po redu, održan je u Budimpešti od 12. do 14. juna, u velikom i lepo uređenom sajamskom centru Hungexpo. Svi izložbeni štandovi nalazili su se u jednoj velikoj hali sa manjim “aneksom”. Kompanija Yu-Hung i Formax Store su se potrudili da pošalju malu ekipu kako bi vam “u slici i reči” preneli bar deo sadržaja i događanja sa ovog zanimljivog sajma.

EFTTEX je najveći evropski (bolje rečeno internacionalni) sajam ove vrste i organizuje ga EFTTA, evropsko udruženje proizvođača i trgovaca ribolovačkih priborom sa sedištem u Londonu. Porediti EFTTEX sa bilo kojim sličnim sajmom u našoj zemlji i okruženju prilično je neumesno, pošto je ovo sajam strogo poslovnog tipa, dakle nema nikakve prodaje, osoblje štandova su najčešće vlasnici ili čelni ljudi kompanija, a i broj prisutnih izlagača (najvećih svetskih kompanija) i izloženih proizvoda je zaista jedinstven.
(more…)

Pored izuzetno kvalitetnih udica, najlona, virblica, kopčica i brojnog drugog sitnog pribora,  japanska kompanija Owner, jedan od vodećih svetskih  proizvođača u ovoj oblasti, već godinama u ponudi ima i izuzetno zanimljivu seriju voblera pod zajedničkim imenom “Cultiva”. To su veoma atraktivne i kvalitetne varalice, izrađene u specijalnim i vrlo realističnim, odnosno provokativnim dekorima, a opremljene, naravno, jakim i oštrim Owner trokrakim udicama. Pored već postojećih serija Zip ‘N Ziggy, Bug Eye Bait, Rip ‘N Minnow 70 i 90, kao Savoy Shada, u Formax Store ponudi od nedavno se nalaze i još dva nova modela.

Owner Cultiva Mira Vibe (MV60S) 

(more…)

U splav-čardi “Dunavac” u Futogu ugostili smo u nedelju 31. maja tridesetak naših najvernijih forumaša. U ugodnom ambijentu i uz dobru hranu i piće proveli smo nekoliko zaista prijatnih sati, lično se upoznali, družili i razgovarali o brojnim zajedničkim temama… Evo nekoliko fotki da vam malo dočaraju atmosferu, a više o svemu ovome možete pročitati na našem forumu.